Од Доњег Коњувца до Дубраве и назад возилe су се бицикле. ТО Бојник је и ове године организовала Пролећну вожњу бицикала. Ова вожња је била друга по реду, а њен превасходни циљ је, као и прошле године, био породично дружење и забава у природи, младих али и оних који се тако осећају. Туристичка организација је, овог пута, сарађивала са Клубом младих из Доњег Коњувца. Простор око споменика, на почетку села, где смо се окупили, био је тек покошен и уредан. Љуљашке, клацкалице и све друге справе за игру деце исправне па су малишани, а и они мало већи, уживали на њима. Атмосфера је била одлична, бициклисти спремни за вожњу и забаву, тако да су једва дочекали знак за покрет. На крају колоне возио је искусан члан Планинарско-бициклистичког клуба „Змај са Радана“, бринући да и они са нешто мање кондиције безбедно стигну на циљ. Мештанима је пролазак тако великог броја бициклиста и то свих обучених у маркирне прслуке, великих, малих, чак и у помоћним седиштима на бициклу родитеља, био права атракција и још дуго ће причати о томе.
На врху брега, где је видик веома леп, напревљена је кратка пауза за одмор али и фотографисање. Асфалту је био крај па се даље возило макадамом. Крај пута су се смењивали ливаде и воћњаци, оранице и шумарци. И тако све до Дубраве. Сада је, захваљујући овим празницима, село било пуно оних који су из градова дошли да обиђу своје старе, отворе куће и бар мало уживају у одмору и дружењу. Нас су многи дочекали на својим капијама и поред пута. У једном од домаћинстава, сви заједно, били смо драги гости. Питали смо домаћицу кад је имала овако много гостију, а она нам је, у шали, одговорила на свадби кад сам се удавала. Свима је одмор био добродошао, а за то нема ничег лепшег од хладовине испод дрвета. Деца су се брзо одморила па су почели шале и несташлуци, а опробали су се и у пењању на дрво. У повратку смо обишли цркву Св. Петра и Павла на крају Коњувца. Ту смо се сликали крај једног од најлепших звоника у нашем крају и кренули у вожњу до споменика где су нас чекали ручак и одмор и после тога радионица посвећена Ускршњим празницима и „игре без граница“.
У „Играма без граница“, сем бициклиста, учествовали су и многи други, мештани али и њихови гости. За млађе од 10 година била је организована дечија радионица, на којој су бојили ускршња јаја. Оним најмлађим су помагале маме и баке, које су их довеле па су сви уживали, а за најлепше украшена јаја додељене су дипломе и медаље. За то време, они мало старији, дечаци и девојчице, учествовали су у скакању у џаковима, појединачно али и у паровима, носили јаје кашиком, трчали око столице и испијали сок, носили балоне главама, јели јабуке које висе на концу и друге игре. Екипе су биле бројне па су игре игране системом елиминације. На крају игара било је надвлачење конопа за одрасле, међутим и млађи су инсистирали да учествују у овој игри па су организатори проширили такмичење надвлачењем конопа за дечаке али и за девојчице. Дан је био прелеп, организација одлична, терен добро припремљен па су сви учесници али и посматрачи уживали. Забављали су се сви, од најмлађих до ветерана. Циљ ове манифестације, како је рекао Директор ТО Бојник, Данило Кривокапић, је да млади и они који се тако осећају проведу дан у природи дружећи се, сваке године, на неком другом лепом месту у околини Бојника.
Loading ...