децембар 2017.
П У С Ч П С Н
« нов    
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Међународни сајам туризма и сеоског туризма

У периоду од 24. до 26. новембра одржан је девети Међународни сајам туризма и сеоског туризма у Крагујевцу.

Сајам организују Градска туристичка организација Крагујевца и „Шумадија сајам“.

У име Шумадија сајма излагачима и гостима  добродошлицу је пожелео генерални директор Зоран Недељковић, а у име ресорног министарства Сајам је свечано отворила Рената Пинџо, помоћница министра трговине, туризма и телекомуникација.

Ове године на сајму се представило 125 излагача из земље и иностранства. Међу њима нашла се и Туристичка организација општине Бојник која се представила на заједничком штанду са колегама из Лесковца.

Током манифестације програм је употпуњен културно-уметничким садржајем, стручним трибинама и предавањима као и презентацијама.

На свечаном затварању сајма уручене су награде најуспешнијим излагачима.

Презентација пројекта етно села

Презентација идејног решења пројекта „Етно село у подножју планине Радан“ одржана је у уторак, петог јула у просторијама скупштине општине Бојник. Презентацији су присуствовали представници Центра за развој Јабланичког и Пчињског округа, туристичких организација Куршумлије, Лебана и Бојника, као и представници сеоских месних заједница.

Овим идејним решењем обухваћена су насеља Мијајлица, Ображда и Горњи Брестовац, а аутори су студенти завршних година грађевинско-архитектонског факултета у Нишу.

Декан факултета, професор доктор Петар Митковић навео је да су овим идејним решењима дате смернице за рурални, економски и туристички развој нашег краја, као и за повезивање општине Бојник са суседним подраданским општинама: Прокупљем, Куршумлијом, Лебаном и Медвеђом.

Планина Радан представља велики потенцијал за развој домаћег, али и интернационалног туризма, нарочито зато што је један њен део већ урбанизован у оквиру комплекса Ђавоља Варош и Пролом Бање. Недостаје 25 километара асфалтног пута за повезивање Ђавоље Вароши и Царичиног града чиме би се омогућио бржи и директан обилазак блага Радан планине и успоставила директна веза између општина Куршумлије, Бојника, Лебана и Медвеђе.

Доктор Митковић истакао је да је ова идеја о етно селима јако остварива јер је Србија кандидат за чланство у Европској Унији и моћи ће да, с тим у вези, аплицира за финансијска средства код европских приступних фондова, а слична искуства имају и друге земље у региону које су прошле транзицију.

Рурални развој и развој туризма, нарочито сеоског и етно туризма сада је јако остварив јер ће се у скоријој будућности доћи до преусмеравања инвестиција ка тим подручјима, навео је Митковић.

Реализација неког од ових пројеката за општину Бојник значила би велики корак у развоју туризма и спречила расељавање становништва из руралних крајева, нагласио је начелник општинске управе за опште послове Драгослав Анђелковић.

ОБИЛАЗАК СЕОСКИХ ДОМАЋИНСТАВА

Директор Туристичке организације, Данило Кривокапић, обишао је у четвртак, 27. августа, са својим сарадницима кућу Милене Станисављевић у селу Мала Црквица.

Мотив ове посете је потписивање уговора и озваничавање сарадње између Туристичке организације и Милене. Овим уговором уговорене стране су детаљније регулисале међусобне односе везане за пружање услуга смештаја и изнајмљивања кућа станова и апартмана.

Милена издаје апартман типа „Студио“ у оквиру своје породичне куће. Апартман је II категорије и пружа могућности за одмор и уживање у сеоској идили. Испред апартмана је пространо, прелепо декорисано двориште које је пуно старинских детаља и у правом смислу речи је пут у прошлост. У свом етно кутку газдарица држи пажљиво одабране и годинама прикупљане рукотворине и алате старих мајстора и заборављених заната.

Следећа дестинација је село Савинац надомак Бојника. Ту живи Миле Маловић који, у сарадњи са Туристичком организацијом Бојник, издаје Апартман са 3 звездице, такође у оквиру породичног дома. Кућа је смештена на самом улазу у село, oкружена шумом, ливадама и воћњацима, право је место за пуњење батерија и одмор у миру и тишини. А само стотинак метара даље пружа се фантастичан поглед на сам Бојник и околину.

Милан Спајић из Добре Воде издаје на свом имању три двокреветне собе II категорије. Село је изразито разбијеног типа и пружа могућност одмора у правом планинском амбијенту. Чист ваздух, мириси лековитог биља  и потоци чисте воде на сваком кораку. Неколико шетачких стаза почиње управо на овом имању па је шетња по околини прави ужитак. У припреми је и базен на отвореном, а Милан је такође власник и јединог стрелишта за спортско далекометно стрељаштво на југу Србије.

Сеоски еко-етно туризам

Траговима Византије од врхова Радана до Царичиног града

водопад
воденица
природни извори
очувана природа
аквадукт

Мистичност и тајновитост планине Радан

Још увек недовољно неистражена и недокучива природа планине Радан дубоко под својим гребенима и непрегледним пространствима под густом шумом скрива тајне вековима сачуване ван домашаја научних сазнања и истраживања. Услед различитих климатских услова остаци византијске цивилизације временом су све више тонуле испод Радана, у заборав, да би вековима закопана истина о једној од најчувенијих цивилизација из доба Византије на овим просторима полако изашла на површину и бивала разоткривена. Многе су неуобичајене појаве, магловите и мистичне о којима се причало на Радан планини можда призвук прошлости и дуго скриван дух античке цивилизације који се осећа у ваздуху и целом простору даје неку узвишеност, попут оне које осетимо само у нашим највећим светињама.

Од врхова до Царичиног града трагови Византије су откривени под Раданом

Аквадукт -Најновија археолошка истраживања Царичиног града указују на то да су границе Царичиног Града захватале далеко већи простор од онога за који знамо и да је сасвим сигурно да је кроз Боринце пролазио водовод, као и пут који је био повезан са Царичиним градом. Иначе близина Царичиног града и несумњива историјска и географска повезаност две локације указују на још већи значај у туризму које заслужује ово место. То потврђује пешачко-бициклистичка стаза, која је настала као резултат пројекта који су покренули Центар за развој Јабланичког и Пчињског округа и аустријска агенција за развој АДА, под називом Трагови Византије која пролази кроз Боринце и Ображду и води до Царичиног града. Ово је интересантна основа за развој кружних тура под истим називом којим се повезују историјскевредности са природним потенцијалима којима се планина Радан одликује и самим тим се проширују могућности за развој туризма.

На коренима старих цивилизација

Цар Јустинијан Прима је подигао почетком шестог века један од најзначајнијих византијских градова Царичин град који се налази на удаљености свега 10 км од Бојника. Цар Јустинијан је лично одабрао ову локацију иако је удаљена од важних саобраћајних путева због близине његовог родног места Tauresium. Утврђење је саграђено на романтичном месту и посвећено је једној жени по којој носи назив. То је уједно доказ неизмерне љубави коју је цар Јустинијан осећао према својој супрузи царици Теодори.

Траговима Византије – канал куда је пролазио римски аквадукт

Село Боринце је типично планинско село смештено на високим падинама Петрове Горе. Кроз село протиче Боринска река са изворишта Шопот испод самог Радана. У центру села налази се спомен чесма чија је вода доведена са извора Лековита вода. На основу забележених историјских података, почев од средњег века и током каснијег периода када се становништво постепено досељавало у ове крајеве формирало се насеље са око 400 становника који су живели у укупно 72 домаћинства. Бавили су се претежно пољопривредом, развијено је било сточарство и воћарство (шљива, крушка, јабука, вишња). Сеоска домаћинства нису била празна, школско двориште је било испуњено децом а лепа сеоска црква је празницима посећивана и пуна људи.

Црква Огњена Марија у Боринцу

На овом простору су пронађени остаци некадашњег водовода од камена и опеке дужине 17 км. Данас је на овом месту од видљивих трагова остао канал који указује на место где је аквадукт пролазио. Нађене цигле и камен мештани су употребили за обнову цркве Огњена Марија.

Природни потенцијали за развој туризма у селу Боринце – Водопад Борински скок

Унапређење и развој сеоског туризма општине Бојник усмерен је на развој аутентичне понуде, кроз укључивање природних потенцијала, традиционалних вредности, занатских вештина, културно-историјског наслеђа.

Природни потенцијали за развој сеоског туризма 

Село Добра Вода

У подножју Радан планине налазе се бројна села Добра Вода, Магаш, Брестовац, Ивање, Мајковац, Ображда, Оране, Мијајлица која представљају најлепше крајеве југоисточне Србије.

Лепота природе и пејзажа са бројним потоцима, рекама, водопадима, изворима и старим воденицама представљају огроман потенцијал за развој сеоског туризма.

Село Ивање 

Село Ивање је мало планинско село, али по много чему познато и јединствено, почев од своје историје о чему сведоче бројни историјски записи и извори из средњег века. Смештено је под самом планином Радан, са пашњацима и бујном шумом, која се протеже све до Великог Крша. Некада је на простору овдашњег села подигнут средњевековни манастир св. Јован, који захваљујући бурној и трагичној историји, нажалост, није сачуван, као и већина српских светиња. И данас се, на месту на ком је подигнут, од видљивих остатака налазе рушевине које сведоче о постојању ове светиње. Ипак, сачувана је слава код мештана, па се сваке године приређује свечаност и традиционално обележава летњи Св. Јован – 7. јули.



Пашњаци и пропланци на Радан планини у потпуно очуваном еколошком окружењу природан су извор хране домаћим стадима. Захваљујући квалитетном млеку од којег се добијају, сир и кајмак са раданског подручја су изузетно хранљиви производи.

Стара воденица у селу Ивање која је сачувала аутентичан изглед подсећа на стара времена и указује на значај старих заната.

Први облици индустрије биле су многобројне поточаре и неколико „ваљавица“ које су биле подигнуте на појединим рекама и потоцима. У селу Ивању на Ивањској реци некад је млело чак 50 воденица које су максимално користиле снагу ове мале речице.

ДОМАЋИНСТВА НА СЕЛУ

Посебне вредности подраданског подручја јесу очувани природни ресурси и разноврсност културно-историјског наслеђа што заједно представља спој природе и традиције. Део традиције овог подручје свакако јесте гостопримство локалног становништва које је задужено за пријатну атмосферу и удобност боравка на сеоским домаћинствима.. Главни печат и аутентичност сеоског боравка представљају свакодневне активности на сеоским домаћинствима, посебно када је у питању припремање зимнице, ракије, печење хлеба, берба воћа…

Берба воћа - У овом крају се одувек гајило сортно и разноврсно воће, нарочито разне врсте крушака. Чак се сматра да су нека места и локалитети из давне прошлости вуку у свом називу корен речи арбанашких назива за крушку – дарда. Данас се у атарима потпланинских села могу наћи очувана стабла крушака старих преко стотину година. Нешто касније је почела да се гаји шљива која се махом прерађивала у одличну шљивову ракију. Тако да већ деценијама доминира гајење крушака, јабука, шљива, вишања и другог воћа. Берба воћа и сакупљање шљива представљају активности у којој учествују целе породице, а каткад се њима радо
придружују комшије и гости који се у време бербе затекну на имању домаћина.

Домаћи производи – Све до 60-тих година 20. века вредност домаћинства мерила се према броју и квалитету стоке која је чувана. Имати добре. снажне волове и коње био је сан сваке амбициозне породице и у томе су се оне веома често такмичиле и утркавале. Највеће богатство једног сеоског домаћинства одувек се састојало у крупној и ситној стоци, и њиховим домаћим производима млеку, сиру, маслу, као и меду и воску.

Печење хлеба -Постоје разне врсте прављења хлеба, али се ниједан не може поредити са хлебом из црепуље који је још увек најтраженији. Старо огњиште са оџаком и веригама на које је окачен котао за загревање воде, справљења кајмака, кување млека и друге потребе. Простор око огњишта је ограђен каменом, а поред огњишта се пече хлеб. Прво се загреје црепуља а преко тако загрејане посуде се ставља загрејан вршњик који се најчешће прекрива врућим пепелом и жаром. Тако се добија танак шупљикав хлеб са меканом кором и изванредним укусом. Ту се спрема ђувеч, банице, попарице, зељаници, флије све са једноставношћу и лакоћом, али и са посебним укусом и лепотом.

Плантаже винограда са раданског подручја

Туристичка организација Бојник обишла плантаже винограда са циљем њиховог укључивања у туристичку промоцију раданског подручја

рубинове плантаже на подручју "Трска"</br>у селу Оране

рубинове плантаже на подручју „Трска“
у селу Оране

Седамдесетих година прошлог века почела је да се узгаја сортна  винова лоза на великим плантажним засадима на подручју општине Бојник, највише на подручјима села Оране и Драговац. Од тада до данас се успешно развијало виноградарство, што потврђују огромне  површине под сортном виновом лозом врхунског квалитета које данас захватају укупно  преко 100 хектара на којима је познати произвођач вина Рубин из Крушевца засадио нове површине које тек треба да роде младе засаде винове лозе. На рубиновим  плантажама код Орана, на месту званом „Трска“, одлично успевају сортне врсте грожђа chardonnai и sauvignon cabernet од које се добија сортно бело вино врхунског квалитета, док се на док се на осталим површинама у Драговцу и на Бојничкој ледини узгајају врсте грожђа прокупац, италијански и рањски ризлинг. Постоје и бројни приватни виногради у околним селима.

поглед на врхове из винограда Казимира Михајловића

поглед на врхове из
винограда Казимира Михајловића

Један од приватних винара је Казимир Михајловић из села Мијајлица, који живи и ради тридесет година у Београду, али љубав према планини Радан, благородном винограду и традиционалној производњи вина  доводи га често на родно  имање у селу Мијајлица. Казимир има своје  приватне засаде винове лозе  од којих производи  домаће црвено вино од мешавине неколико сорти грожђа.

О свом производу Казимир истиче:

“ Домаће вино производи се од мешавине сорти прокупац, црвена сланкамнка и вранац. Самоток се затим чува у храстовим бурадима, а његова посебна предност је што је произведено по еколошким стандардима. Географско порекло и сунце у овим крајевима даје овом вину посебну боју, густину и снагу“

прокупац - Казимиров виноград

прокупац – Казимиров виноград