август 2017.
П У С Ч П С Н
« јул    
 123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
28293031  

Традиција и богатство културно-историјског наслеђа

Легендаарни дувачки оркесатар Фејата Сејдића – преносио музику и мелос свог родног краја широм света уздајући се у своју трубу, непогрешив осећај за ритам и огромну љубав према музици која је до данас остала запамћена.

Музички бренд Бојника су свакако дувачки оркестри који су добитници престижних награда на Драгачевском Сабору трубача у Гучи. Легендарни дувачки оркестар Фејата Сејдића постао је славан широм света преносећи музику и мелос свог родног краја. До данас је остала запамћена његова музика уз непогрешив осећај за ритам. Управо тај осећај за ритам који је Фејат пронео широм света долази са југа, тамо где музика нису ноте већ ритам који прати душу и срце……
Фејатови наследници и ученици наставили су да следе проверен пут успеха уз непогрешиву формулу која каже да је једина права музика она која је искрена и осећајна. Неки од афирмисаних оркестара су оркестри Небојше Сејдића-унука Фејата Сејдића, као и оркестри Срђана Азировића, Кристијана Азировића и бројних других.

Традиционалне етнографске вредности огледају се у фолклору и музици, начину живота и обичајима, народној ношњи и домаћој радиности и разноврсној понуди сувенира који су један облик презентације културно историјског наслеђа нашег подручја.













Бела платнена кошуља са дугим рукавима на чијим крајевима се налази ситно и маштовито изаткана чипка, довољно ретка да истакне беле нежне руке и јелек од памучног платна у боји, извезен са закопчавањем у струку само су део раскошне и сликовите народне ношње. Чипкама су се завршавале краће или дуже и памучне сукње, а било је модерно да горња сукња (вутарка) буде краћа да би се истакла нешто дужа бела (доња) сукња. “Одувек се радило обавезно уз песму девојака, а каткад би се оставиле кудеље и плетива и заиграло коло”. Готово је редовна појава да су се везене „вутарке“, „јелеци“ и „правени опанци“ носили ретко, пажљиво чували и тако преносили с мајке на ћерку и тако редом више генерација. Та се одећа и обућа чувала у посебном сандуку „ковчаку“, редовно проветравала и пазила као посебна драгоценост. И сада се у појединим домаћинствима може видети пажљиво сложена у неком од старих ормара где се чува као успомена на наше баке.

Стари Занати -Занатство је некада било доста распрострањено па је било доста ковача, кујунџија, поткивача, колара, кожара, пекара, обућара, лончара и других занатлија. Кроз рад људи су се дружили па обављали послове везане за припремање постељине, одеће и обуће, справљење млечних производа, па се заједнички производило све што је било потребно за живот уз познавање многих заната и ручних вештина. На прелима, односно „седељкама“ се прело, плело, ткало… У току лета ове седељке организоване су све до поноћи уз велику ватру, а у току зиме окупљања су се наставила „по кућама“. Тада се радило обавезно уз песму девојака, а каткад би се оставиле кудеље и плетива и заиграло коло. Певало се и играло готово у свакој прилици.

Део традиције и културно историјског богатства општине Бојник предстаља сувенирска понуда са разноликим предметима од дрвета употребне и естетске вредности. Уникатни ручни радови жена из Удружења обавезни су детаљи на изложбама и презентацијама

Гостопримство
Има, Има….у знак добродошлице

„Једноставни у својој доброти, домаћини су се посебно радовали кад могу да услуже, да помогну ближњима али и непознатима.
Наиђе, тако, путник намерник а они га пресрећни због сусрета, одмах нуде: да уђе у кућу, да се одмори, да се напије хладне воде;
И да руча ако треба.
За све то и тако нешто је морало да има.
За то „има,има“ много се штедело, одвајало од уста, чувало на посебном месту, у сталном одрицању не само одраслих већ и оних најмлађих.
Јер срамота је да пред другима – нема.
Каква је то кућа у којој се рођак, познаник, путни намерник не може свратити, одморити, угостити?
Како би било „Без ништа“?.
Зато је то велико људско „има,има“ одувек стално присутно у свакој кући као одраз гостопримства и добродошлице“.

Разноврсност и богатство домаће трпезе чини гастрономски специјалитети познати за наш крај: традиционална српска јела, печења испод сача, хлеб и пите из црепуље , специјалитети са роштиља, јела од дивљачи, сир, спржа и разне врсте ракија. Николић Драгиша, кувар из Бојника је вишеструки победник „Роштиљијаде“ у Лесковцу.

Бојничко лето

Скупштина општине Бојник је организатор и покривитељ најзначајније културно-уметничке манифестације Бојничко лето која се одржава традиционално сваке године у периоду између два верска празника Сабора Св. Архангела Михаила и Св. Пророка Илије (26. јул -02. август). Културно уметнички програм обухвата: изворно народно страралаштво, ревију дувачких оркестара, позоришне, литералне, ликовне и музичке представе и спортско рекреативне активности.